„НИЈЕ ДОВОЉНО САМО ЖИВЕТИ“-РЕЧЕ ЛЕПТИР! – „ПОТРЕБНО ЈЕ ИМАТИ МАЛО СУНЦА,МАЛО СЛОБОДЕ И МАЛО ЦВЕЋА!“

По све ово запутили смо се шумадијским цестама ка Ивањици,смештеној у подножју обронака Голије,Јавора и Мучња,на обали реке Моравице.

Пуни елана,жељни знања и нових корака,наши школарци су били И овог пута на висини свих задатака које смо им приремили .

Свако јутро започињало је јутарњом гимастиком као загревањем за шетњу.

Шетали смо ,разгледали,застајкивали на местима која су нам осим визуелног доживљаја пружала и нека нова знања,па смо тако наишли на споменик у облику петокраке који сведочи о тешком страдању храбрих људи за време другог светског рата.

Нестварно  леп амбијент у царству зеленила пресвучен у хаљину најлепшег пролећног дезена водио нас је даље до Ивањичких  конака одакле смо уживали у погледу на околна села.

Наша мала извиђачка експедиција је наставила даље и у следећем кораку освојила и брдо Глијеча на  чијем се врху налази рудник антимона.

Овом приликом посетили смо и импресивно здање женског манастира Kлисура из XIII века.Поподневне часове углавном смо након краћих предаха користили да обновимо новостечена знања кроз радионице,уз игру,креативност и смех.Наставници и комплетан стручни тим се потрудио и овог пута да нашој деци пут буде удобан,испуњен новим знањима,смехом, и да на сваком кораку пронађу неко ново задовољство и радост,јер је то наш циљ и наша водиља.