Ове године навршава се 12 година откако је на снагу ступила Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом (УНЦРПД) и њен Опциони протокол, а 11 година откако ју је Република Србија ратификовала. Међутим, упркос овим чињеницама, њена примена непотпуна је у многим областима.
Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, 2. априла, на дан обележавања Светског дана аутизма, позива доносиоце одлука у Србији да посвете време уклањању многобројних баријера које спречавају особа из аутистичног спектра у остваривању својих основних људских права.
И ове године фокусирани смо на приступачност, уз слоган “Могу да учим, могу да радим”.
Аутизам је дијагностикован једној од 68 особа, што значи да у Европи тренутно живи oкo 5 милиона особа из аутистичног спектра. Уколико узмемо у обзир и њихове породице, можемо рећи да је преко 20 милиона Европљана на директан или индиректан начин повезано са аутизмом. Због непостојања Националног регистра особа са инвалидитетом, у Србији се не зна тачан број особа из аутистичног спектра. Али, ако узмемо у обзир горепоменуту преваленцу аутизма, са сигурношћу можемо тврдити да их је неколико десетина хиљада.
Упркос повећању свести о томе шта је аутизам, превише особа из аутистичног спектра и њихових породица мисли да јавност ово стање не разуме. Од изузетне је важности да доносиоци одлука, као и друштво у целини, стекну боље разумевање аутизма, и да делају у смеру уклањања постојећих препрека које спречавају пуну инклузију и учешће осба из аутистичног спектра у друштву.
Како би створили приступачно и инклузивно друштво за све, доносиоци одлука треба да омогуће:
- Формирање Националног регистра који би омогућио прецизан увид у број особа из аутистичног спектра у Србији. Постојање Регистра би такође олакшало остваривање свих права особама из аутистичног спектра, а држави планирање средстава и ресурса.
- Доношење Националне стратегије за аутизам, која би покривала проблематику од најранијег до најстаријег доба особа из аутистичног спектра, од дијагностике до лечења и становања.
- Поштовање свих изгласаних закона који штите права особа из аутистичног спектра.
- Развијање сервиса подршке за особе из аутистичног спектра свих узраста, као што су дневни центри, асистент у породици, лични пратилац, предах услуга, мале домске заједнице, становање уз подршку и њихова системска имплементација.
- Средње образовање и постојање адекватних занимања за особе из аутистичног спектра, како би запошљавање у условима тржишта рада постало могуће.
- Већу едукованост здравствених радника за лечење болести које нису директно повезане са аутизмом, као што су болести из области кардиологије, неурологије, онкологије, гинекологије
итд. - Омогућавање приступа тржишту рада – потребна су прилагођавања неприступачним процедурама регрутовања за радна места или структуре самог радног окружења, која ће омогућити особама из аутистичног спектра да се укључе у пословни свет, а заузврат послодавцима омогућити да имају корист од њихових вештина и талената.
- Укључивање појединаца и група директно погођених аутизмом (родитељи и удружења) у процес доношења закона, политика и одлука и боља сарадња са њима.
Зато још једном позивамо доносиоце одлука, стручњаке, лидере пословног окружења и јавност да се консултују и сарађују са особама из аутистичног спектра и огранизацијама које их заступају, како би друштво учинили сензибилисаним у свим животним аспектима и омогућили усаглашеност са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом (УНЦРПД).
О аутизму
Аутизам је сложени неуроразвојни поремећај који се обично јавља током прве 3 године живота.
Многи стручњаци верују да овај проблем није изазван једним узроком. Постоје озбиљни показатељи да аутизам настаје као последица различитих фактора који утичу на развој мозга, његову структуру и функционисање.
Испољава се кроз проблеме у чулном опажању, говору, мишљењу и разумевању социјалних ситуација. Због тога се понашање и однос са спољашњим светом развијају другачије.
Упркос почетним веровањима у супротно, аутизам није ретка појава. Познато је да, уколико се подразумева цео спектар аутистичних поремећаја, поремећај може утицати на 1% становништва.
Аутизам може да се деси свакој породици, без обзира на расну, националну и етничку припадност, социјални и економски статус. Четири пута је учесталији код дечака него код девојчица.
Рана дијагностика и третман, укључивање у образовни процес и запошљавање су кључни за особе из аутистичног спектра. Тако им се може помоћи да развију своје социјалне и комуникационе вештине, постану самосталнији и воде испуњенији и продуктивнији живот.
