Ове године навршава се 12 година откако је на снагу ступила Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом (УНЦРПД) и њен Опциони протокол, а 11 година откако ју је Република Србија ратификовала. Међутим, упркос овим чињеницама, њена примена непотпуна је у многим областима.

Савез удружења Србије за помоћ особама са аутизмом, 2. априла, на дан обележавања Светског дана аутизма, позива доносиоце одлука у Србији да посвете време уклањању многобројних баријера које спречавају особа из аутистичног спектра у остваривању својих основних људских права.

И ове године фокусирани смо на приступачност, уз слоган “Могу да учим, могу да радим”.

Аутизам је дијагностикован једној од 68 особа, што значи да у Европи тренутно живи oкo 5 милиона особа из аутистичног спектра. Уколико узмемо у обзир и њихове породице, можемо рећи да је преко 20 милиона Европљана на директан или индиректан начин повезано са аутизмом. Због непостојања Националног регистра особа са инвалидитетом, у Србији се не зна тачан број особа из аутистичног спектра. Али, ако узмемо у обзир горепоменуту преваленцу аутизма, са сигурношћу можемо тврдити да их је неколико десетина хиљада.

Упркос повећању свести о томе шта је аутизам, превише особа из аутистичног спектра и њихових породица мисли да јавност ово стање не разуме. Од изузетне је важности да доносиоци одлука, као и друштво у целини, стекну боље разумевање аутизма, и да делају у смеру уклањања постојећих препрека које спречавају пуну инклузију и учешће осба из аутистичног спектра у друштву.

Како би створили приступачно и инклузивно друштво за све, доносиоци одлука треба да омогуће:

  1. Формирање Националног регистра који би омогућио прецизан увид у број особа из аутистичног спектра у Србији. Постојање Регистра би такође олакшало остваривање свих права особама из аутистичног спектра, а држави планирање средстава и ресурса.
  2. Доношење Националне стратегије за аутизам, која би покривала проблематику од најранијег до најстаријег доба особа из аутистичног спектра, од дијагностике до лечења и становања.
  3. Поштовање свих изгласаних закона који штите права особа из аутистичног спектра.
  4. Развијање сервиса подршке за особе из аутистичног спектра свих узраста, као што су дневни центри, асистент у породици, лични пратилац, предах услуга, мале домске заједнице, становање уз подршку и њихова системска имплементација.
  5. Средње образовање и постојање адекватних занимања за особе из аутистичног спектра, како би запошљавање у условима тржишта рада постало могуће.
  6. Већу едукованост здравствених радника за лечење болести које нису директно повезане са аутизмом, као што су болести из области кардиологије, неурологије, онкологије, гинекологије
    итд.
  7. Омогућавање приступа тржишту рада – потребна су прилагођавања неприступачним процедурама регрутовања за радна места или структуре самог радног окружења, која ће омогућити особама из аутистичног спектра да се укључе у пословни свет, а заузврат послодавцима омогућити да имају корист од њихових вештина и талената.
  8. Укључивање појединаца и група директно погођених аутизмом (родитељи и удружења) у процес доношења закона, политика и одлука и боља сарадња са њима.

Зато још једном позивамо доносиоце одлука, стручњаке, лидере пословног окружења и јавност да се консултују и сарађују са особама из аутистичног спектра и огранизацијама које их заступају, како би друштво учинили сензибилисаним у свим животним аспектима и омогућили усаглашеност са Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом (УНЦРПД).

О аутизму

Аутизам је сложени неуроразвојни поремећај који се обично јавља током прве 3 године живота.
Многи стручњаци верују да овај проблем није изазван једним узроком. Постоје озбиљни показатељи да аутизам настаје као последица различитих фактора који утичу на развој мозга, његову структуру и функционисање.

Испољава се кроз проблеме у чулном опажању, говору, мишљењу и разумевању социјалних ситуација. Због тога се понашање и однос са спољашњим светом развијају другачије.

Упркос почетним веровањима у супротно, аутизам није ретка појава. Познато је да, уколико се подразумева цео спектар аутистичних поремећаја, поремећај може утицати на 1% становништва.

Аутизам може да се деси свакој породици, без обзира на расну, националну и етничку припадност, социјални и економски статус. Четири пута је учесталији код дечака него код девојчица.
Рана дијагностика и третман, укључивање у образовни процес и запошљавање су кључни за особе из аутистичног спектра. Тако им се може помоћи да развију своје социјалне и комуникационе вештине, постану самосталнији и воде испуњенији и продуктивнији живот.